10. СЕПТЕМБАР, СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТВА 2024. ГОДИНЕ
СЛОГАН: „ПРОМЕНА НАРАТИВА О САМОУБИСТВУ“
Самоубиство је велики јавноздравствени проблем са далекосежним друштвеним, емоционалним и економским последицама. Процењује се да тренутно има више од 700.000 самоубистава у свету годишње. Свако самоубиство дубоко утиче на много више људи. Самоубиство остаје критично глобално питање које погађа појединце и заједнице широм света. Један од 100 смртних случајева у свету последица је самоубиства. Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о овој теми и промовисање акција кроз проверене приступе који ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу. Промена наратива о самоубиству има за циљ да инспирише појединце, заједнице, организације и владе да се укључе у отворене и искрене дискусије. Покретањем ових виталних питања можемо срушити баријере, подићи свест и створити бољу културу разумевања и подршке. Спречавање самоубиства често је могуће и свако је кључни играч у превенцији! Кроз одређене активности можемо учинити да некоме тај мали допринос и разлика буде пресудна у најмрачнијим тренуцима, као члан друштва, као дете, родитељ, пријатељ, колега или комшија. Сви можемо одиграти улогу у пружању подршке онима који доживљавају самоубилачку кризу или онима који су ожалошћени самоубиством.
Самоубилачке мисли су сложене. Фактори и узроци који доводе до самоубиства су бројни и компликовани. Ниједан приступ не функционише подједнако за све. Оно што знамо јесте то да постоје одређени фактори и животни догађаји који могу учинити некога сензитивнијим на самоубиство. Стања менталног здравља, попут анксиозности и депресије, такође могу допринети. Људи који имају самоубилачке мисли могу себе доживети као да су заробљени или као терет за своје пријатеље, породицу и друге око себе. Они могу имати осећај да су сами. Пандемија корона вируса допринела је повећању осећаја изолације и угрожености. Стварајући наду кроз активности у заједници, можемо сигнализирати људима који имају самоубилачке мисли да има наде, да нам је стало и да их желимо подржати. Сви можемо доћи и питати некога кога познајемо како се осећа и да ли има неки проблем. Не морамо имати решења или говорити некоме шта да ради, али једноставно одвајање времена да саслушате некога о његовим проблемима или самоубилачким мислима може да помогне. Кратки разговори могу спасити животе и створити осећај блиске повезаности и наде у некоме ко се можда бори.
Стигма је главна препрека у тражењу помоћи. Промена нарације о самоубиству кроз промоцију наде, може створити саосећајније друштво у коме ће се они којима је потребно осећати угодније у тражењу помоћи. Сви можемо учинити нешто да живимо у свету у којем је самоубиство препознато и сви можемо учинити нешто како бисмо то спречили.
Искуства и приче људи са доживљеним самоубиством у блиском окружењу могу бити изузетно моћни у помагању другима да боље разумеју самоубиство као и у подстицању људи да се одлуче да подрже некога, а појединцима да сами потраже помоћ. Веома је важно да особа која прича своју животну причу о покушају самоубиства, зна како то да учини на начин који је сигуран и за њу саму као и за оне који слушају ту причу. Личне приче о појединачним искуствима значајног емоционалног стреса, суицидалним размишљањима или покушајима, те искуствима опоравка, могу уливати наду другима да иако пролазе кроз периоде проблема или кризе, постоји решење. Појединци који деле искуства о сопственој ожалошћености због самоубиства у свом ближем окружењу и начину на који живе своју „нову нормалност“, могу помоћи другима који су доживели самоубилачки губитак да схвате последице самоубиства и верују у то да ће моћи да преживе и са губитком.
У 2023. години, у Војводини забележена је најнижа стопа самоубиства од 2000. године, 13,5 на 100.000 становника.
Ризик од појаве суицидног понашања може се значајно умањити ако се бринемо једни о другима. Ако неко у нашем окружењу размишља о самоубиству, ово могу бити знаци упозорења:
- повлачење у себе и избегавање комуникације са другима,
- изношење планова о извршењу самоубиства,
- завршавње послова и обавеза, “свођење рачуна”,
- стална брига за садашњост и непостојање перспективе,
- изражавање осећања изолованости, усамљености и неразумевања,
- осећај личне неуспешности, бескорисности и губитка самопоштовања,
- стално враћање на проблеме за које не постоје решења или су ван контроле,
- губитак основне животне филозофије, вере или система вредности,
- промена животних навика и дневне рутине,
- изношење теза о бесмислу живота,
- честа уплаканост, потиштеност и нагле промене расположења,
- склоност ризичном понашању,
- незаинтересованост за личну хигијену и физички изглед,
- губитак интереса за ствари које су раније представљале задовољство.
Особи која размишља о самоубиству првенствено треба понудити подршку. Треба бити пажљив слушалац који се труди да разуме кроз шта та особа пролази и како се осећа. То подразумева пуно топлине, стрпљења и охрабрења, јер је почињање разговора на ту тему понекад непријатно и тешко. Ако вам особа каже да размишља о самоубиству схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је “развеселите”, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем (“ма проћи ће ти то”, “није то тако страшно”). Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и друго) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство.
У моментима кризе, особи је тешко да сагледа могућности за решавање актуелних проблема и алтернативна решења. Међутим, тај тежак унутрашњи осећај да други излаз, осим самоубиства, не постоји, није увек подједнако интензиван. Нарочито је важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив. То сигурно могу бити блиске особе из окружења, али и волонтерске и професионалне службе које се тиме баве:
- Хитна медицинска помоћ (у случају покушаја извршења самоубиства);
- Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа);
- Центар за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства „Срце“, на телефон 0800/300-303 (петком и суботом од 14 до 4 часа, осталим данима од 14 до 23 часа), путем е-маил-а: вања@центарсрце.орг.рс или цхат-а на: центарсрце.орг.
- Изабрани лекар и психијатар у дому здравља и вишим нивоима здравствене заштите (не чекати да се изгуби снага за обраћање за помоћ);
- Психолози у домовима здравља, клиникама и другим установама.
Извор: Институт за јавно здравље Војводине